КОСОВСКА МИТРОВИЦА, подељени град
Извештај: Дејан Кусало – референт за хуманитарна питања
У име Савеза Срба у Италији посетио сам Косово и Метохију у периоду од 18. до 22. марта 2021, у знак сећања на Погром 2004. године који се догодио од 17. до 19. марта. Желим да пренесем своје искуство и обавестим о пројектима које смо остварили, који су у току и које планирамо да покренемо. Нисам желео да све објавим у једном чланку, већ у више њих, а сви заједно чине једну целину, циљ и обећање: Косово је српска земља, наш Јерусалим и наша Света Гора.
Чланци су следећи:
– Пројекат „Комби за Косово и Метохију“
– Косовска Митровица, подељени град
– Гораждевац: трагедија усамљене енклаве која се бори захваљујући женама удружења „Брига“
– Соња Ракочевић: сећање и обећање
– Зочиште, најпосећенији православни манастир од стране муслимана
– Закључак: стање Народних кухиња на Косову и Метохији, манастира и цркава, становништва и суровог суживота у региону
КОСОВСКА МИТРОВИЦА, подељени град
Митровица је главни административни центар северног дела Косова и Метохије и броји 71.601 становника. Сматра се “престоницом” северног Косова. Северни део са српском већином је седиште свих српских институција на Косову, које признаје Влада Београда, али их не признаје такозвана косовска влада. Град дакле има две администрације, једну српску на северу и једну албанску на југу.
После рата на Косову 1999. године, град је подељен на два дела: јужни део, насељен готово у потпуности албанским становништвом (око 60.000) и северни део, са претежно српским становништвом (око 13.000). Два дела града повезана су са два друмска моста и шеталиштем, на реци Ибар.
Митровицу, као и многе друге градове на Косову и Метохији, обезбеђују трупе НАТО-а косовских снага (КФОР). Од 2012. године присутни су карабињери мултинационалне специјализоване јединице.
Било је то године 1389, на Видовдан (28. јуна), када су се на Косовском пољу сукобиле војске отоманског султана Мурата I и српског кнеза Лазара Хребељановића. Обојица су погинули током битке. Говоримо о једној од најпознатијих битака у Европи.
Дакле, пре више од 600 година, почиње “косовско питање”. Данас се то чувено поље налази у “држави” коју је признала само половина држава Уједињених нација и то залагањем САД. “Guardian” назива Косово 51. америчком државом, набрајајући имена улица, школа и продавница са америчким именима и симболима.
У Митровици се налази највећа српска енклава, коју непрекидно надгледају међународни мировњаци (мисија Косовских снага – КФОР), нарочито након антисрпског Погрома од 17. до 19. марта 2004. године.
Тада је хиљаде албанских милиционера изазвало пожаре на подручју са српском већином. Уништили су куће и православне цркве, а у мањим градовима је извршено право етничко чишћење и побијени бројни српски цивили.
Сада је Митровица раздељена, етнички и политички, тако што Срби и припадници других народа живе на северу, а Албанци на југу града.
Ова подела је интензивнија након горе поменутих злочина 2004. године, стварајући “де факто” две зоне, од којих је једна “етнички чиста“.
Моја прва посета Косову и Метохији била је пре доста година, за Видовдан 2009. Сећам се да сам аутобусом кренуо од храма Светог Саве у Београду и после сатима путовао Ибарском магистралом. Прво стајалиште била је управо Косовска Митровица. Прошло је тада неколико година од агресије НАТО-а, сукоба са терористима ОВК, још мање од Погрома 2004. године – коначног покушаја етничког чишћења Срба.
Град је био подељен, као и данас, али у ваздуху је било много више напетости. Тада ми није падало напамет да пређем реку и мост који дели град на два дела – а ни другима. Разлика између тада и сада није тако велика. Мост се може прећи, али увек опрезно и имајући сталан осећај опасности. Сваке године буде на десетине случајева напада на српске дечаке. Њих понекад избоду ножевима, а у најлакшем случају нападају вербално.
Становништво живи у напетости и страху. На ту ненормалну ситуацију је немогуће да се навикне, може само да се нада да то неће вечно трајати.
