Комеморација српским заробљеницима у Кастелану

Након прошлогодишње дводневне комеморације “Од Балкана до Трентина”, одржане у Кастелану јула 2022.године, као и свечано отворене изложбе под истим називом у граду Трсту, у априлу месецу, која ће бити доступна посетиоцима све до средине септембра, 15. и 16.јула ове године одржана је друга по реду комеморација страдалим заробљеницима и војницима у Кастелану, током које су постављена трајна спомен обележја на  “Српској Стази” и “Српском гробљу” изнад овог малог планинског места у коме почивају бројни српски заробљеници из Првог светског рата.

Иако се више од једног века није помињало ово место страдања, двојица историчара и великих српских пријатеља, Маурицио Маника и Клаудио Тоноли, више од две деценије вршили су испитивања и прикупљали документацију коју су крајем 2021. године представили генералном конзулу Ивани Стојиљковић и са њом до краја реализовали све идеје о обележавању овог места страдања и годишњим комеморацијама.

„Нема горе ствари од рата, али ако се он већ догоди, када донесе жртве, најгора ствар је, ако се те жртве рата забораве“, истакао је министар Никола Селаковић, 15. јула 2023. у Кастелану, надомак Роверета (регија Трентино – Јужни Тирол).

Министар Селаковић се захвалио локалним властима и заједно са генералним конзулом Иваном Стојиљковић положио венац код Капеле палих бораца у Првом светском рату, а где се налази и спомен плоча посвећена страдалим српским борцима и заробљеницима.

“Оно што је овде другачије у односу на друга места где почивају српски војници или ратни заробљеници, јесте да овде нису били заробљени само српски војници, већ и Срби који су живели у тадашњој Аустроугарској монархији. Они су доведени на принудни рад, само зато што су припадали српском народу“, рекао је Селаковић и додао да већина њихових потомака нису знали где они почивају.

“Нажалост, много је ратова које смо водили, али Први светски рат је за нас посебан, јер је то прича сваке српске породице, не само државе и народа. Не постоји породица у Србији коју Први светски рат није озбиљно дотакао. Кад је почео, Србија је имала око 4.100.000 становника, а током рата смо изгубили тачно 1.247.435 људи. Изгубили смо 52 одсто мушкараца између 18 и 45 година старости” – истакао је Селаковић.

Присутнима се обратила и госпођа Ивана Стојиљковић, генерални конзул Републике Србије у Трсту: “Поново смо овде да одамо почаст не само храбрим војницима већ и цивилима и бројним ратним заробљеницима српског порекла, који овде почивају. Прошле године је постављена меморијална плоча, а ове године утврђујемо спомен на “српско гробље” и “српски пут”, да буду вечна успомена на велико пријатељство и херојство, са циљем да у будућности очувамо мир за нашу децу. Пре стотину година заједно смо се борили за слободу и независност, а данас сведочимо да ћемо и у будућности наставити да радимо са истом посвећеношћу и у име вечитих вредности: части, пожртвовања и оданости, поносни на наслеђе наших палих бораца и предака који овде почивају заувек, далеко од своје вољене Србије.”

 

Следећег дана, у недељу 16. јула 2023. министар Селаковић је открио споменик страдалим српским заробљеницима и војницима на српском гробљу у Кастелану. Споменик су подигли Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије и италијанска удружења “Про Локо Кастелано Ћеи” и “Дон Заноли” из Роверета, уз подршку власти ове италијанске регије и Општине Вила Лагарина, а залагањем генералног конзула Републике Србије у Трсту, госпође Иване Стојиљковић.

„Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да те наше људе сачувамо од заборава. Дакле, до прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица вредних историчара, Маурицио и Клаудио, сачували ту причу од заборава. Извршили су истраживање метал детектором на локацији Српског гробља и утврдили, по нађеним новчићима, токама од каишева, дугмићима са одела, да су то били српски војници“, рекао је министар Никола Селаковић, приликом откривања споменика.

Он је још рекао да је сеоце Кастелано, које данас има свега око осамсто житеља, било место робовања за стотине Срба током Првог светског рата. „Стотине њих су ту оставили своје животе. Ту се налазе планински врхови од преко 2.000 метара, a испод њих је данас откривена табла са називом „Српске стазе“. То је стаза којом су ишли Срби заробљени на територији Краљевине Србије, али и Срби из Босне и Херцеговине, из Лике, Северне Далмације, заробљени током рата и осуђени на принудан рад само зато што су припадали српском народу.

После откривања споменика сви присутни су се упутули у Роверето, да у Алеји мира чују откуцаје једног од највећих звона на свету, Марија Доленс. То звоно звони сваке вечери, у знак сећања на страдале у свим ратовима света. Исковано је од бронзе топова свих земаља које су учествовале у Првом светском рату представља опомену и позив на мир у свету. Обишли су музеј и положили цвеће поред заставе Републике Србије која у Алеји мира вијори од 2010. године.

Осим Министра Николе Селаковића и генералне конзулке Републике Србије у Трсту Иване Стојиљковић, овом догађају су присуствовали и генерална конзулка у Милану Радмила Селаковић, конзулка у Трсту Марина Лозар, председник црквене општине у Трсту Златимир Селаковић, председница Савеза Срба у Италији Лидија Радовановић, чланице Кола српских сестара из Роверета као и многобројни представници удружења чланова Савеза Срба у Италији, других локалних удружења и српског народа који живи на тим просторима.

Италијани на челу са Маурициом Маником и Клаудиом Тонолијем су домаћински угостили све који су присуствовали комеморацији вечером у Парку легенди, уз прикладну музику, а наредног дана су им приредили ручак након обиласка дестилерије “Марзадро” у Вили Лагарини.

Генерални конзулат Републике Србије у Трсту (mfa.gov.rs)

Фотографије: Жељко Јовановић