Академик Дарко Танасковић у Вићенци

Промоција књиге “Религија у друштву, култури и политици” академика Дарка Танасковића у цркви Светог Луке у Вићенци: “Бити светосавац значи бити Србин, стваралац и светски човек”

Књига “Религија у друштву, култури и политици – изабрани радови” професора емеритуса и академика Дарка Танасковића представљена је у недељу 20. октобра 2024. године, у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке. Домаћин је био парох СПЦО Вићенца, протојереј Далибор Ђукић, архијерејски намесник за Италију и Малту, а модератор предавања ђакон др Владан Таталовић, председник уређивачког одбора ,,Духовне речи” Архијепископије београдско-карловачке. Промоција је организована у сарадњи са Савезом Срба у Италији.

После свете литургије коју је служио отац Далибор Ђукић, уводну реч је имао професор Таталовић. Подсетио је присутне да је академик Танасковић био наш амбасадор у свету у три кључна момента за нашу скорију историју. Деведесетих година прошлог века био је наш амбасадор у Турској, у моменту када су највеће лажи о улози Срба у рату тих деведесетих година биле пласиране у иностранству. Академик Танасковић је наш највећи исламолог, ориенталиста, а међу страним језицима које говори, се налазе и арапски и турски. Кључна је била његова улога у борби да се и у исламском свету предочи и разуме суштина духовности нашег српског православног народа, која није онаква каквом су је представљали страни медији, и која није сигурно ни агресивна, а по најмање геноцидна.

Другу велику улогу је имао као наш амбасадор при Ватикану, крајем деведесетих година прошлог века и почетком двехиљадитих. Поред тога што је предводио значајне сусрете са римским папом, имао је прилику да сарађује и са кардиналом Томасом Спидликом који је написао књигу “Уметност прочишћавања срца” у којој пише да ће словенски хришћански народи имати велику улогу у спасењу и обнови хришћанских вредности у свету.

Трећа, и можемо слободно рећи историјска улога академика Танасковића, била је када је био наш амбасадор у Паризу, при УНЕСКО, и успео да се избори да самопрокламовано “Косово” не уђе у УНЕСКО. Да су се то десило, наше цркве, манастири, средњовековне тврђаве и гробља би се водили као косовско а не српско светско благо.

“Радосни смо што и ми, у малом, настављамо дело Светог Саве јер је Српска православна црква основала нову издавачку кућу коју смо назвали – Духовна реч”, рекао нам је професор Таталовић. “Религија у друштву, култури и политици” је прва књига ове издавачке куће зато што је академик Танасковић не само признати оријенталиста, преводилац и дипломата, већ је и исконски православни хришћанин и патриота. У данашње време које одликује не само секуларизам, већ апостазија врло је важно да се јавне личности осведоче као хришћани.

Академик Танасковић је присутнима рекао да је пресудну улогу у сабрању ове књиге имао свештеник Александар Прашчевић, а затим нагласио да се целог живота трудио да живи по оном наизглед једноставном упуству почившег Патријарха Павла: “Будимо људи”. Труди се да у другим људима види људе и да се бори против сваког екстремизма.
Бити човек вере, и бити у томе свој, основни је став нашег академика кроз чије огледе, интервјуе, чланке, говоре и расправе, сакупљене у овој уистину драгоценој књизи, питко сазнајемо о себи, својој историји, односу са другима и другачијима, о проблемима савременог света и човека, о главним изазовима будућности.

Прва тема књиге је историјски догађај из 2013. године када је, поводом обележавања 1700 година од доношења Миланског едикта, у Нишу био присутан сав хришћански свет. Подсећајући да је Миланским едиктом цар Константин дао хришћанима, али и свима осталима, слободу и право да следе религију које њихово срце хоће, академик Танасковић наводи да се тада, можда по први пут у историји, увело начело верске толеранције и здраве секуларности. Ову проблематику у савременом свету професор Танасковић веома трезвено и разумно промишља са посебним освртом на утицај тзв. Бриселске наддржаве, која се дичи начелом “Хришћанство без Христа” и идеје о “слободној Цркви у слободном друштву слободног појединца” којима није потребна духовност и њени високи морални принципи, као “примитивна” творевина прошлости, већ је свакоме од нас сасвим довољно, и треба да се тежи томе, да се уздамо само у сопствени ум и интелект.

Академик Танасковић нас подсећа да Подвиг Светог Саве представља пут који води у живот, а Светосавље дефинише као завет. Свети Сава је био космополита, свечовек, али и искрени и прави Србин и хришћанин, учитељ и пастир свог народа. У његовом житију најчешће се помињу две речи: Васељена (Земљина кугла) и Отачаство (Отачбина). То је и одговор професора Танасковића о суштини Светосавља.

У петак 18. октобра професор Танасковић је такође одржао промоцију књиге у Трсту, у организацији Српске православне црквене општине у Трсту, а у суботу 19. октобра био почасни гост Дечијих игара без границе у Вићенци, у организацији удружења ,,Слога” и Српске допунске школе ,,Свети Сава”.

Лидија Радовановић