Akademik Darko Tanasković u Vićenci
Promocija knjige “Religija u društvu, kulturi i politici” akademika Darka Tanaskovića u crkvi Svetog Luke u Vićenci: “Biti svetosavac znači biti Srbin, stvaralac i svetski čovek”
Knjiga “Religija u društvu, kulturi i politici – izabrani radovi” profesora emeritusa i akademika Darka Tanaskovića predstavljena je u nedelju 20. oktobra 2024. godine, u hramu Svetog apostola i jevanđeliste Luke. Domaćin je bio paroh SPCO Vićenca, protojerej Dalibor Đukić, arhijerejski namesnik za Italiju i Maltu, a moderator predavanja đakon dr Vladan Tatalović, predsednik uređivačkog odbora ,,Duhovne reči” Arhijepiskopije beogradsko-karlovačke. Promocija je organizovana u saradnji sa Savezom Srba u Italiji.
Posle svete liturgije koju je služio otac Dalibor Đukić, uvodnu reč je imao profesor Tatalović. Podsetio je prisutne da je akademik Tanasković bio naš ambasador u svetu u tri ključna momenta za našu skoriju istoriju. Devedesetih godina prošlog veka bio je naš ambasador u Turskoj, u momentu kada su najveće laži o ulozi Srba u ratu tih devedesetih godina bile plasirane u inostranstvu. Akademik Tanasković je naš najveći islamolog, orientalista, a među stranim jezicima koje govori, se nalaze i arapski i turski. Ključna je bila njegova uloga u borbi da se i u islamskom svetu predoči i razume suština duhovnosti našeg srpskog pravoslavnog naroda, koja nije onakva kakvom su je predstavljali strani mediji, i koja nije sigurno ni agresivna, a po najmanje genocidna.
Drugu veliku ulogu je imao kao naš ambasador pri Vatikanu, krajem devedesetih godina prošlog veka i početkom dvehiljaditih. Pored toga što je predvodio značajne susrete sa rimskim papom, imao je priliku da sarađuje i sa kardinalom Tomasom Spidlikom koji je napisao knjigu “Umetnost pročišćavanja srca” u kojoj piše da će slovenski hrišćanski narodi imati veliku ulogu u spasenju i obnovi hrišćanskih vrednosti u svetu.
Treća, i možemo slobodno reći istorijska uloga akademika Tanaskovića, bila je kada je bio naš ambasador u Parizu, pri UNESKO, i uspeo da se izbori da samoproklamovano “Kosovo” ne uđe u UNESKO. Da su se to desilo, naše crkve, manastiri, srednjovekovne tvrđave i groblja bi se vodili kao kosovsko a ne srpsko svetsko blago.
“Radosni smo što i mi, u malom, nastavljamo delo Svetog Save jer je Srpska pravoslavna crkva osnovala novu izdavačku kuću koju smo nazvali – Duhovna reč”, rekao nam je profesor Tatalović. “Religija u društvu, kulturi i politici” je prva knjiga ove izdavačke kuće zato što je akademik Tanasković ne samo priznati orijentalista, prevodilac i diplomata, već je i iskonski pravoslavni hrišćanin i patriota. U današnje vreme koje odlikuje ne samo sekularizam, već apostazija vrlo je važno da se javne ličnosti osvedoče kao hrišćani.
Akademik Tanasković je prisutnima rekao da je presudnu ulogu u sabranju ove knjige imao sveštenik Aleksandar Praščević, a zatim naglasio da se celog života trudio da živi po onom naizgled jednostavnom upustvu počivšeg Patrijarha Pavla: “Budimo ljudi”. Trudi se da u drugim ljudima vidi ljude i da se bori protiv svakog ekstremizma.
Biti čovek vere, i biti u tome svoj, osnovni je stav našeg akademika kroz čije oglede, intervjue, članke, govore i rasprave, sakupljene u ovoj uistinu dragocenoj knjizi, pitko saznajemo o sebi, svojoj istoriji, odnosu sa drugima i drugačijima, o problemima savremenog sveta i čoveka, o glavnim izazovima budućnosti.
Prva tema knjige je istorijski događaj iz 2013. godine kada je, povodom obeležavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, u Nišu bio prisutan sav hrišćanski svet. Podsećajući da je Milanskim ediktom car Konstantin dao hrišćanima, ali i svima ostalima, slobodu i pravo da slede religiju koje njihovo srce hoće, akademik Tanasković navodi da se tada, možda po prvi put u istoriji, uvelo načelo verske tolerancije i zdrave sekularnosti. Ovu problematiku u savremenom svetu profesor Tanasković veoma trezveno i razumno promišlja sa posebnim osvrtom na uticaj tzv. Briselske naddržave, koja se diči načelom “Hrišćanstvo bez Hrista” i ideje o “slobodnoj Crkvi u slobodnom društvu slobodnog pojedinca” kojima nije potrebna duhovnost i njeni visoki moralni principi, kao “primitivna” tvorevina prošlosti, već je svakome od nas sasvim dovoljno, i treba da se teži tome, da se uzdamo samo u sopstveni um i intelekt.
Akademik Tanasković nas podseća da Podvig Svetog Save predstavlja put koji vodi u život, a Svetosavlje definiše kao zavet. Sveti Sava je bio kosmopolita, svečovek, ali i iskreni i pravi Srbin i hrišćanin, učitelj i pastir svog naroda. U njegovom žitiju najčešće se pominju dve reči: Vaseljena (Zemljina kugla) i Otačastvo (Otačbina). To je i odgovor profesora Tanaskovića o suštini Svetosavlja.
U petak 18. oktobra profesor Tanasković je takođe održao promociju knjige u Trstu, u organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, a u subotu 19. oktobra bio počasni gost Dečijih igara bez granice u Vićenci, u organizaciji udruženja ,,Sloga” i Srpske dopunske škole ,,Sveti Sava”.
Lidija Radovanović
