Српска допунска школа у Роверету
Почела је 2023/24. школска година. Тачно пре 10 година предала сам дневник и документацију српске школе учитељици Оливери. После Оливере дошла је учитељица Ивана, па учитељица Драгица…
Била сам са учитељицом Драгицом на настави у Роверету, првог часа ове школске године. Свима се свиђа нова учионица. Оставили смо икону Светог Саве да буде на зиду целе школске године. Имамо све за извођење наставе: одличну учитељицу, лепу учионицу, пуно српске школске деце, чији упис очекујемо. Стасала је друга генерација, постали су родитељи, а прва генерација – срећне бабе и деде унука, који су рођени у Роверету. И моја унука је кренула у српску школу. Мој сан се остварио: Допунска школа “Свети Сава” са седиштем у Вићенци (пошто у Венету живи највише Срба) има наставни пункт и у Роверету. Због остварења тог сна, није ми било тешко да путујем у Вићенцу два пута недељно и у Басано дел Грапа једном недељно због извођења наставе, јер је то омогућило постојање наставног пункта и у Роверету. Моја путовања на наставу су се завршила 2013. Од тада, па наредних десет година, путовале су учитељице из Вићенце у Роверето. Знам колико је то напорно: стићи на време на воз, преседање у Верони, понекад штрајкови, враћање кући у касне сате празним улицама… Али то су биле подношљиве непријатности. Најтеже је било учитељицама када би их после дугог и напорног пута дочекало мало ђака. Напротив, када би чуле весео жагор који допире из пуне учионице, нестајао је умор а широк осмех би озарио њено лице и она је радосно и вешто одржавала пажњу ученика.
И ове школске године, када би долазило 15-20 ученика, био би то диван разред и много би научили. Деца која су похађала свих осам разреда српске школе, не само да су научили да читају и пишу ћирилицу, него су стекли комплетно основно образовање: од допунске српске школе добили су она знања која им није могла дати италијанска школа. Добили су диплому којом им се српски језик признаје у ЕУ. Са родбином говоре српски, а што је најважније, стекли су велику љубав и поштовање према својој земљи и свом културном наслеђу.
Зато молим све српске баке које живе у Роверету и околини, да оне доводе своје унуке у српску школу, ако су родитељи презаузети. Молим и младе родитеље да приме к срцу постојање српске школе у нашем градићу и да нам она траје докле год нас буде у Трентину.
Снежана Петровић
