NA MIHOLJSKE ZADUŠNICE U ROVERETU
Kao svake godine na današnji dan, nekadašnje najaktivnije članice Kola srpskih sestara, okupile su se tačno u 14č. ispred kosturnice Kastel Dante u Roveretu, da odaju počast stradalim precima u vihoru Prvog svetskog rata. Snežana Petrović, Ljiljana Stevović, Svetlana Barać i Sanja Drobnjak, nisu nikada prekinule tu tradiciju, ni za vreme kovida, ni dok se renovirao spomenik. Na svake miholjske zadušnice donosile su buket cveća i predavale čuvaru da odnese na oltar spomenika, i onda kada su posete bile zabranjene za posetioce.
Ove godine, sedamnaeste po redu, pridružila im se i omladina: Ivan, Teodora, Saška i Marko, bivši i sadašnji đaci srpske škole “Sveti Sava” u Roveretu. Spomenik je bio otvoren i čuvar je srdačno pozdravio mali skup, koji se penjao strmom uzbrdicom prema vratima kosturnice. Ivan i Tanja Drobnjak, koji su se venčali ovog leta, položili su na oltar spomenika buket od crvenih, plavih i belih ruža. Posle su se svi zajedno pomolili Bogu za pretke čije kosti tu počivaju, a zatim obnovili sećanje na njihovu tragediju.
Potom su se uputili prema Kastelanu, gde su bili zatočeni zarobljenici austrougarske vojske. Srpski zarobljenici, koji su imali najgori tretman, skončali su tu od napornog rada i gladi, ponižavani i omražni, jer su pripadali narodu koji je “kriv” za početak Velikog rata i koji je svojim pobedama na frontu ponizio moćnu Austrougarsku carevinu.
U šetnji “srpskom stazom”, koja je po njima dobila ime, došli smo do spomenika koji je postavljen ovog leta. Tu su Saška Barać i Teodora Drobnjak položile buket belih krinova, a onda smo se još jednom svi zajedno pomolili za mir i spokoj njihovih duša.
Bilo je veoma emotivno i dirljivo sećanje na ono što su naši preci tu preživeli. Mali skup se potom razišao u spokojstvu, miru i nadi da su oni koji u ovom planinskom kraju, daleko od Zavičaja, čekaju vaskrsenje, u blizini i nezaboravu svojih potomaka koji sada žive u Italiji.
Verujemo da su čuli naše molitve i osetili pažnju kojom smo im pokazali poštovanje i ljubav.
Nadamo se da ih neće zaboraviti ni nove generacije Srba koje će živeti na ovim prostorima.
Svetlana Barać