četvrtak, april 3, 2025
Aktivnosti UdruženjaSKUD "Pontes - Mostovi" TrstUdruženja

 Etno hrana spaja mostove – Trst, 28.10.2023.

Srpsko kulturno-umetničko društvo “Pontes-Mostovi” iz Trsta, osnovano je 2008. godine. Društvo neguje i čuva od zaborava srpsku kulturu i tradiciju. Želja im je da se na najlepši način predstave, prvenstveno Trstu,  gradu u kome žive, i da olakšaju integraciju članova srpske zajednice u tu sredinu, a da pritom sačuvaju i prenesu svojoj deci kulturu i tradiciju matice Srbije. 

Već dugi niz godina “Pontes–Mostovi” organizuje “Srpsku etno večeru” u sali “Risto Škuljević” Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu. Na taj način daju mogućnost učesnicima da upoznaju bolje srpsku kulturu, kako sa kulinarskog, tako i sa istorijskog i folklornog stanovišta. Naime, za tu priliku, uvek pripreme bogat program pesama i igara, čemu prethodi i prati prezentacija u kojoj se objašnjava odakle potiču te pesme i igre i njihovo značenje, kao i istorija određenog dela Srbije. 

Prihod od večere je namenjen samom udruženju koje redovno organizuje kulturne događaje, izlete, kreira nove koreografije za igrače i članove i kupuje im narodne nošnje koje koriste kada nastupaju na koncertima.

Večeri su prisustvovali sledeći zvaničnici: Ivana Stojiljković, Generalna konzulka Republike Srbije u Trstu; Zlatimir Selaković, predsednik SPCO u Trstu; Lidija Radovanović, predsednica Saveza Srba u Italiji, zajedno sa referentom za medije Rajkom Stefanovićem; Maja Berović, predsednica Kulturnog udruženja srpske omladine u Trstu (ACGS); Stefano Bernobić, odbornik u Skupštini grada Trst; Frančesko Granbasi, predsednik Pozorišta Roseti grada Trsta. 

Dragana Antonijević, predsednica Udruženja “Pontes-Mostovi”, nam je prenela da je ovo tek druga večera posle pandemije i da su veoma zadovoljni kako je protekla. Odaziv gostiju je, kao i uvek bio veliki, a tema večere je bila jako interesantna. Samo dan pre etno večere, u istoj sali SPCO, otvorena je izložba „Kraljevina Srbija i Kraljevina Italija, diplomatski odnosi između dve zemlje“, koju sačinjavaju dokumenta o naučnim, diplomatskim, vojnim i privrednim odnosima dveju država u periodu do 1918. godine, o usavršavanju srpskih vajara, slikara, muzičara i istoričara u Italiji, i o gostovanju italijanskih umetnika u Beogradu.

Bilo je jako interesantno zato što su naši sugrađani Italijani, osim u tradicionalnoj kuhinji i piću, mogli da vide bogatstvo naših nošnji, igara, da poslušaju izvorne pesme i čuju objašnjenja o dokumentima i fotografijama izložbe koja trenutno krasi Salu „Risto Škuljević“. 

Vino je stiglo iz prelepe Dalmacije, konkretno iz srpske vinarije Jokić, sa kojom udruženje sarađuje na obostrano zadovoljstvo. Rakija je namenski donešena iz Srbije, a hrana pripremljena od strane članica „Pontes – Mostovi“  po originalnim receptima njihovih baka.

Omladina udruženja je pripremila prigodni program: pesme i igre iz Pirota i Banata. Srećni smo što su nam gosti bili entuzijasti, svi dobro raspoloženi i nasmejani, a većina njih je tražila da im već rezervišimo mesta za sledeću večeru. 

Smatramo da na ovako neposredan način naša kulturna baština dolazi još više do izražaja.

Lidija Radovanović

SRPSKA VEČERA U TUĐINI

Kao što priroda reče, u jesen kada lišće počne da žuti, 
Pontes-Mostovi, svoje plodove na večernju trpezu iznosi.
Ušuškana kupolama Svetog Spiridona, 
pod svodovima crkvene sale,
gde su nekad Risto, Jovo i drugi vremešni Srbi 
posle briga zbijali šale, 
od rane večeri žamor se čuje. 
Dečja graja u crkvenoj porti odjekuje. 

Niko u sali i kuhinji ne zastajkuje. 
Nervozna domaćica za šporetom poskakuje. 
Dok žurno kutlačom u loncu meša, 
muke je more da recepte ne pomeša. 
Ipak, zadovoljna rukom odmahuje 
jer joj se supa ispod poklopca osmehuje 
a miris sarme širi i u daljini glad 
u stomaku prolazniku kinji. 


Vreme leti. 
Treba prijatelje i goste spremno dočekati. 
Hlebom i solju i rakijom ljutom. 
Na stolovima, tanjiri se bele, 
čaše cakle kašike i viljuške zveče.

I baš tada, kada crkveno zvono utihnu 
a crkvenjak kući šmugnu, 
neko iznenada na pragu reče, 
“Domaćini dobro veče”! 
Domaćin se zbuniti neda 
osmehom na licu i raširenih ruku 
žurno trči da gostoprimstvo preda. 

Jedna za drugom, zvanica stiže 
u sali sve bruji i ronca. 
Stolice škripe, vino i rakija toči 
i uz zdravicu neko izusti i poneku pojanicu. 
“Tako se valja” reče neko, 
okrećući se svojoj gospi što ga pogleda preko. 


Na svu sreću, tada ustade sedi mudri prota 
da molitvom i sa par svetih reči ovu večeru ovekoveči.

Glad stiže. 
Sa čela, vrednih poslužitelja prvi znoj se lije. 
Treba do svakog gosta stići 
i što bliže sa punim tanjirom prići. 
Dok se veseli žamor čuje, 
salom rasštimovani hor viljušaka, 
kašika i tanjira i čaša odjekuje. 

“Vojničkom disiplinom” 
supa, sarma, šnicla i krompirići 
“marševskim korakom” 
do svakog gosta što pre moraju stići. 
Ako bude mesta i kolači će prići.

Onda se u neko doba večeri 
sa vrha sale narodno kolo zavijori, 
dečija vriska i pesma začu. 
Nekima se oči zasuziše 
i od sreće dođe da zaplaču.

Ali posle ukusne i obilne hrane, 
pospanost obično bane 
i kući se mora ići pre nego što osvane. 
Domaćin, vedrog čela 
sve to iz prikrajka gleda 
i srećnim pogledom prati 
što će svaki gost kući 
sit i zadovoljan da se vrati. 
Jer je ovo veče druženja, 
igre, pesme i veselja 
i po dobrom mora da se upamti. 

Rajko Stefanović, 
u Trstu 31.10.2023.

Fotografije: Željko Jovanović